Сва права задржава задржава хттпс://обуке.зуов.гов.рс/ односно семинар под називом Дигитална учионица
У овој секцији научићете нешто више о смештању процеса наставе и учења у дигитално окружење и контекст. Упознаћете се са карактеристикама система за управљање учењем и научити како се користе неки од ових система.
| Дигиталне технологије омогућавају промене наставне праксе али их не гарантују | |
|---|---|
Да би промена у образовању била одржива и свеобухватна, она захтева системски и вишеструки приступ развоју. Она, између осталог, укључује улагање у инфраструктуру, у образовање наставника, промену програма наставе и учења, промену начина вредновања и оцењивања ученика, промишљање о садржајима, алатима и методама везаним за програм наставе и учења, промовисање сарадње, отварање приступа садржајима – све то у окружењу у коме постоји добро управљање и у коме је осигуран квалитет образовног процеса. Стога, дигитални образовни садржаји представљају само једну од компоненти сложене и динамичне појаве као што је то дигитално образовање – тачније речено – дигитални сегмент система образовања. С обзиром на начин коришћења ИКТ-а разликујемо следеће облике наставе и учења:- класична настава,- класична настава у учионици уз помоћ ИКТ-а,- мешовита (хибридна) настава,- онлајн настава.
Облици наставе у односу на употребу ИКТ-а у наставном процесу
| Класична настава | |
|---|---|
Класична настава изводи се у учиниоци готово без употребе технологије. Понекад се користе одређене апликације за припрему наставе (нпр. МС Ворд) и креирање одређеног материјала (нпр. тестова знања који се штампају).
Класична настава уз употребу ИКТ-а Настава подржана ИКТ-ом изводи се у учионици уз употребу већег броја апликација. Класична настава се надопуњује информационо комуникационим технологијама како би се процес наставе и учења додатно обогатио. Најчешће се користе презентације, мултимедијални садржаји (слика, звук, видео, интерактивне видео симулације), различити алати за тестирање (квизови, тестови…), електронска пошта и други видови електронске комуникације између наставника и ученика (слање обавештења, слање задатака и примање одговора и радова, прослеђивање материјала…). На овај начин повећава се интересовање ученика за саму тему и наставу уопште. Ученици су активнији у остваривању циљева наставног процеса, а комуникација и сарадња између ученика је на вишем нивоу.
| Хибридно (мешовито) организована настава | |
|---|---|
Захваљујући интернету, данас се процес учења и наставе не везује само за учионицу доживљену у класичном смислу као место ограничено простором (зидовима) и временом (трајање школског часа); учити и подучавати се може било где и у било које време. Настава која подразумева да се део активности осим у класичној, традиционалној учионици, одвија и на интернету (онлајн), назива се хибридно (мешовито, дистрибуирано) организована или комбинована (енг. blended) настава. Сматра се најприкладнијим моделом организовања наставе, при чему се тражи адекватан баланс између удела рада у учионици и рада уз употребу медија и технологије. Активности које се одвијају преко интернета реализују се коришћењем бројних дигиталних алата и апликација. За организацију такве наставе користе се системи за управљање учењем (LMS системи).
Предности хибридно организоване наставе Хибридно учење је све заступљеније у нашем образовном систему, пре свега јер пружа већу подршку ученицима у процесу учења него класична настава. Навешћемо неколико најважнијих предности овог облика наставе у односу на наставу која се одвија искључиво у учионици, на традиционалан начин.
• Ученици могу да приступају наставним материјалима када желе и додатно их проучавају;
• Ученици могу да увежбају или провере степен усвојености наставних садржаја, напредујући сопственим темпом и у складу са својим могућностима;
• Уз помоћ интернета, развијамо комуникацијске и сарадничке вештине, креативност код ученика, омогућавамо им да објављују креиране продукте, деле и размењују знање и искуство.
Важно је да знамо да овај облик учења помоћу технологије треба да служи као допуна класичној настави, не да буде њена замена. Не треба да замењујемо „хибридном“ наставом оно што можемо да урадимо у школи на редовном часу.
| Организација наставе онлајн | |
|---|---|
Организација наставе и учења која подразумева искључиво онлајн наставу ретко се организује и пре свега је везана за неке допунске видове образовања (студирање на даљину и сл.) и специфичне ситуације (као што је увођење ванредног стања због пандемије или у неким деловима света због великих удаљености школа појединим групама становништва). Најчешћи вид организовања онлајн наставе је управо организација мешовите наставе тј. заједно у комбинацији са наставом организованом у учионици. У условима наставе организоване онлајн (и делом мешовито организоване наставе) процес наставе и учења се одвија учењем на даљину. Учење на даљину (онлајн учење) је обавезно интерактиван и двосмеран процес између наставника и ученика, али и ученика међусобно и као и у другим облицима учења, и овде је значајнији сам процес учења у односу на електронске медије путем којих се оно одвија. Електронски медији су важни као окружење у истој мери у којој је важна, на пример, учионица за непосредну наставу.
Једна од највећих предности учења на даљину је доступност садржаја са различитих уређаја и у различито време. Корисници, у нашем случају, ученици, могу у сваком тренутку и са било ког уређаја да приступају наставном материјалу, у складу са тим како је наставник подесио доступност. Ученик се може враћати и прегледати садржаје онолико пута колико му је то потребно. Комуникација између ученика и наставника обавља се путем интернета уз употребу различитих дигиталних уређаја.
Данас, садржаји су најчешће тако прилагођени да се могу подједнако квалитетно пратити и са рачунара, таблета или мобилног телефона. Наставни садржаји могу бити мултимедијални, укључујући видео, слике, линкове ка различитим изворима и слично, али и приказани кроз интерактивне лекције, где је кретање кроз садржаје условљено нивоом постигнућа ученика. Индивидуализација наставе је вишеструко олакшана употребом онлајн учења, јер системи дозвољавају прилагођење и садржаја и темпа рада сваком појединцу, а наставнику омогућавају индивидуално праћење. Наравно, поред свих предности, онлајн учење има и одређене недостатке. Праћење оваквог вида наставе подразумева висок степен самоорганизовања и мотивације ученика. Уколико су садржаји преобимни или недовољно атрактивни за праћење, ученици могу брзо одустајати.
Осећај усамљености и недовољно информација о томе како други ученици напредују кроз градиво, такође може негативно утицати на напредак ученика. Препреку представљају и превелики захтеви за ученика и неприлагођеност окружења њиховим способностима и склоностима. За сваку образовну институцију и сваког наставника је дилема и изазов – где и како изабрати праву меру у употреби онлајн учења у комбинацији са непосредним радом у учионици.
| Предуслови за организацију онлајн или мешовите наставе | |
|---|---|
Увођење учења на даљину у једну образовну институцију, или организовање мешовитог типа наставе, подразумева да су испуњени одређени предуслови за то. Иако доступност различитим бесплатним платформама омогућава и да наставник, као појединац, користи учење на даљину, увек је боља и мудрија одлука да се образовно окружење изабере на нивоу установе.Поред образовног окружења које ће се користити у овако организованим наставним процесима, како би овакав вид наставе био успешан потребне су и развијене дигиталне компетенције, како наставника као организатора процеса, тако и ученика као учесника у процесу. На подизању дигиталних компетенција потребно је системски радити и њихово развијање треаба да буде једно од приоритета при планирању и реализацији стручног усавршавања наставника.
Шта је образовно окружење? И како га изабрати? Постоји више начина како наставник може да успостави контакт са својим ученицима ван учионице и школе. Данас су то најчешће друштвене мреже прилагођене узрастима. У млађим разредима наставник комуницира са родитељима, често користећи Вајбер (Viber), Вотсап (Whatsapp) или Фејсбук (Facebook), као и комуникацију путем мејла, а касније на сличан начин комуницира са ученицима. Ове мреже омогућавају да наставник размењује различите садржаје, да шаље поруке, датотеке, линкове и сл. Иако на овај начин порука брзо стиже до ученика, наставнику је веома компликовано, ако не и немогуће, да прати индивидуалан напредак и учинак сваког ученика. Јутјуб (Youtube) је међу данашњим ученицима веома популаран, али само упућивање на видео садржаје, без повратне информације, неће довести до жељеног исхода.
За реализацију учења на даљину најбоље је користити неки од система за управљање учењем (LMS Learning Management System) који омогућавају планирање наставе, њено остваривање у безбедном окружењу и формативно и сумативно оцењивање. Cистем за управљање учењем је софтверски систем који омогућава виртуелно, сарадничко окружење за целокупан наставни процес. Може се користити у настави која је потпуно онлајн (учење на даљину), али је много чешћа употреба ових система као допуна класичној настави (мешовита настава).
